Pre tačno 52 godine, avion Jugoslovenskog aviotransporta (JAT) krenuo je iz Skoplja do Podgorice, tadašnjeg Titograda, ali tamo – nikada nije stigao.
Jedanaestog septembra 1973. godine, avion je zbog pogrešne orijentacije udario u Babin zub, vrh planinskog venca Maganik, nadomak Kolašina, grada u severnom delu Crne Gore. Niko nije preživeo.
Od siline eksplozije poginulo je svih 35 putnika i šest članova posade i to se smatra jednom od najvećih avionskih nesreća u Jugoslaviji.
Uz iskusnog pilota Živojina Maglića, koji je vozio i jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, avionom je upravljao kopilot Nikola Vojvodić.
Slike aviona koji je raznet u paramparčad urezale su se u pamćenje i patologu Mihailu Kulišu, jednom od prvih lekara koji su stigli na lice mesta.
Po kamenim liticama ležali su ostaci aviona i delovi ljudskih tela „bez kostiju, kose i kože”.
„Leševi su bili razbacani na oko 200 do 300 metara, to je sve trebalo pokupiti, svaki detalj.
„Tokom kupljenja smo sa vojnicima označavali koji su i kakvi delovi tela, da ne bi došlo da zabune i mešanja”, kaže 84-godišnji Kuliš za BBC na srpskom.
I danas su na ovoj planini vidljivi tragovi nesreće. Sa obližnjeg Međeđeg vrha, koji je najviši na masivu Maganik, moguće je videti ostatke aviona na Babinom zubu, kaže planinar Ivan Savić koji je istraživao nesreću, ali i fotografisao same litice.
„Tamo su deo krila, delovi motora, ima sitnih žica, to se i dalje sve može videti”, kaže Savić.
Vrhovi Maganika su viši od 2.000 metara, oštre kamene litice su u oblacima kada je loše vreme.
Kakav je tamo teren, najbolje opisuje novinski izveštaj do kog je Savić došao, objavljen neposredno posle tragedije.
„Prema prvim izveštajima lica koja su helikopterom nadletalamesto nesreće, osim nekoliko olupina i raskomadanih tela putnika i snežnih nanosa, ništa se drugo nije videlo u ovom najnepristupačnijem kraju severnog dela Crne Gore.
„Isto tako, ekipe spasilaca i seljaci iz okolnih katuna nisu večeras uspeli da stignu do mesta nesreće”, piše u vesti iz Titograda od 11. septembra 1973.
Kako je došlo od nesreće?
Tog jutra, avion na letu JU 769 izgubio je vezu sa kontrolom leta u Golubovcima kod Podgorice u 9.30.
Kako se navodi u filmu Radio-televizije Crne Gore „Maganik 11.9.”, posada je verovala da je iznad Podgorice i krenula je u spuštanje kroz oblake, a od magle nisu videli da su na 35 kilometara udaljenosti od glavnog grada Crne Gore.
Kod grada Mojkovca nije radio radiofar, navigacijski odašiljač radio talasa koji je avionima služio za orijentaciju, poput svojevrsnog svetionika.
Iz kontrole leta posadi je rečeno da se spuste na visinu od 6.000 stopa, ali nisu bili na pravoj trasi.
Baš na toj visini, na oko 2.000 metara, nalazi se vrh Babin zub u koji su, zbog magle, udarili brzinom većom od 400 kilometara na čas.
Novinarka iz Podgorice Nataša Baranin bila je devojčica kada se tragedija desila.
Povodom 40. godišnjice od tragedije, s kolegom Sinišom Adamovićem odlučila je da napravi dokumentarni film o tom događaju.
Pre snimanja, godinu dana su najpre su „kopali” po starim arhivama, jer informacije iz istrage nisu bile lako dostupne.
Višemesečno istraživanje pokazalo je da je nesreća bila „splet okolnosti”.
„U 90 odsto slučajeva je ljudski faktor, ali uz to, oni jednostavno nisu imali sreće, toliko se stvari namestilo tad”, kaže Baranin.
Došli su u posed originalnog transkripta razgovora kontrole leta i pilota, ali ne i audio snimka.
To je samo jedan od izazova sa kojima su se suočili.
„Mnogo stvari je bilo sačuvano, ali sakriveno.
„Ljudi iz različitih razloga nisu želeli mnogo da pričaju o tom događaju, mnogi su bili emotivno pogođeni, neki su preminuli”, kaže Baranin.
Posebno ih je dotakao odnos ljudi koji su živeli na obroncima masiva Maganik, u katunima ili selima u podnožju, što je i prikazano u filmu.
Oni su iste večeri došli na mesto nesreće, zapalili vatre da rasteraju lešinare i zveri i čekali do sutradan dok službe obave uviđaj i ne transportuju ostatke tela.
„Čovek nam na kraju kaže `za nas je to neko sveto mesto` i to vam govori o shvatanju ne samo nesreće, već i kolektivne traume”, ističe ona.
