Kada je 1987. godine na malim ekranima počela da se emituje serija Bolji život, malo ko je mogao da pretpostavi da će postati jedno od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske televizije. Scenarista Siniša Pavić i režiser Aleksandar Đorđević stvorili su priču o porodici Popadić, koja je kroz humor, dramu i svakodnevne nesporazume oslikala duh vremena i društvo u tranziciji.
Serija je trajala do 1991. godine i imala ukupno 90 epizoda, a glumačka postava – Marko Nikolić, Svetlana Bojković, Boris Komnenić, Lidija Vukićević, Dragan Bjelogrlić – obezbedila joj status kultnog dela. Ipak, iza kulisa kriju se zanimljive priče o ulogama koje su prvobitno bile namenjene drugim glumcima.
Neostvarene uloge
• Emilija Popadić – uloga je bila ponuđena Veri Čukić, ali je ona odbila.
• Saša Popadić – Siniša Pavić je zamišljao Žarka Lauševića, no zbog njegovih obaveza ulogu je dobio Boris Komnenić.
• Violeta Popadić – prvobitno Ena Begović, ali zbog obaveza u zagrebačkom pozorištu ulogu je preuzela Lidija Vukićević.
• Nina Andrejević – umesto Snežane Savić trebalo je da igra Lepa Brena, ali je odbila scenario sličan filmovima Tesna koža i Hajde da se volimo.
• Supruga Saše Popadića (doktorka Branka) – bila je namenjena Dari Džokić, ali je zbog obaveza u pozorištu ulogu dobila Ljiljana Blagojević.
Ove neostvarene uloge otvaraju pitanje kako bi serija izgledala da su Vera Čukić, Žarko Laušević ili Lepa Brena zaista stali pred kamere.
Snimanje pred raspad Jugoslavije
Poseban detalj vezan je za Borisa Dvornika, koji je igrao šjor Luja Lukšića, oca muža Violete Popadić (Aljoša Vučković). On je dolazio iz Hrvatske na snimanja u Beograd čak i u vreme kada se uveliko šuškalo o ratu i raspadu Jugoslavije. Njegovo prisustvo na setu imalo je simboličnu težinu – pokazivalo je da umetnost i prijateljstvo mogu da prevaziđu političke tenzije.
Nasleđe
Bolji život je mnogo više od televizijske serije – ona je postala slika jednog vremena. Likovi porodice Popadić ostali su u kolektivnom sećanju, a priče o glumcima koji su mogli da igraju, ali nisu, dodaju sloj „šta bi bilo kad bi bilo“. Snimana pred sam raspad Jugoslavije, serija je danas i dokument jednog turbulentnog perioda, što je čini još vrednijom u očima publike.
