Nakon dojave o tragediji koja je potresla Hrvatsku prema školi u zagrebačkom naselju Prečko krenuo je krizni tim za hitne intervencije. Reč je o ustaljenoj proceduri koja se pokreće s ciljem pružanja psihološke pomoći učenicima i zaposlenicima u slučaju nasilja. Kako je objasnio ministar Radovan Faks, prvo će se pomoć pružati roditeljima dece koja su nastradala, a potom će se pokrenuti individualni i grupni pristup psihološkoj pomoći, piše Jutarnji list.
Međutim, vesti o tragediji poslednjeg dana nastave uoči zimskih praznika zaposlenici škola pratili su uz značajnu dozu gorčine zbog problema sigurnosti u školama na koji upozoravaju godinama. U školama, naime, ne postoji radno mesto portira zbog čega se direktori, s ciljem kontrole ulaska u škole, najčešće snalaze polurešenjima pa školske spremačice sede na portama škola i obavljaju posao koji nije u njihovoj nadležnosti.
Samo retki gradovi, poput Zadra, osiguravaju svojim osnovnim školama finansijska sredstva za čuvare. Prosvetari u ostalim delovima Hrvatske, gde škole nemaju čuvare, često ni kamere, a kamoli detektore metala, kritikuju činjenicu da prosvetne vlasti nisu pronašle adekvatno rešenje za kontrolu ulaska i izlaska iz školskih zgrada.
– Nakon tragedije u Beogradu Ministarstvo je uputilo dopis svim školama u Hrvatskoj o smernicama intenzivnog sprečavanja ovakvih događaja, posebno s naglaskom na sigurnost. Ne postoji poseban propis da netko od čuvarskih službi sedi na portama u školama. To je ostalo u ingerencijama osnivača.
Osnivač po potrebi angažuje čuvarske službe na neko vreme. I pre sam govorio o detektorima metala. Prolazak pregleda takvim detektorom traje pa bi ulazak dece u školu trajao satima. Ova škola ima i videonadzor, ali ni to nije sprečilo ovu osobu da uđe. Na porti je obično netko od tehničkog osoblja zadužen da tamo sedi – rekao je ministar.
Zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević je izjavu ministra komentarisa rečima kako u ovome trenutku nije primereno igrati se prebacivanjem odgovornosti.
– Bitno je da svi sednemo i poduzmemo korake, napravimo sve što je u našoj nadležnosti da se ovaj crni dan više nikad ne ponovi ne samo u Zagrebu, nego nigde u Hrvatskoj. Napravićemo sve što je potrebno da škole budu sigurna mesta. Nema tog novca koji je u pitanju za sigurnost zaposlenika škole i dece, nema tih resursa kojih bi bilo premalo da bi se ubuduće rizik sveo na nemoguće ili barem na minimum – naglasio je Tomašević.
U petak su iz školskih sindikata stizale kritike.
Predsednik Školskog sindikata Preporod, Željko Stipić, upozorio je kako je prebacivanje lopte sa sigurnošću škola tipičan pokazatelj da se problem neće rešiti.
– Reč je o problemu središnje prosvetne administracije, ali i osnivača škola. Čini mi se pomalo neumesno u ovoj situaciji govoriti o rešenjima. Više od 20 godina pokušavamo da iniciramo rešenje, a druga strana uvek zna samo to da bilo što predloženo nije rešenje. Kada ih pitamo šta je onda rešenje, ne dobijamo nikakav odgovor. Tako je to uvek bilo – kaže Stipić.
Pre 20-ak godina školski su sindikati izašli pred Ministarstvo sa setom različitih mera koje treba preduzeti s ciljem zaštite sigurnosti zaposlenika škola i učenika. Stipić tvrdi da se gotovo ništa od toga nije prihvatilo, a stanje sigurnosti se pogoršavalo.
– Stanje u društvu je sve konfliktnije i u takvoj atmosferi ne možemo očekivati sigurne škole. Nužno je bilo poduzeti odgovarajuće mere, a mi smo jedino poduzeli to da smo prestali zbrajati razbijene glave u školama – kaže Stipić, aludirajući na nekadašnju praksu kada se u Saboru podnosio izveštaj o sigurnosti škola, a sada ni to nemamo.
– Ispalo je da sindikati obrazovanja nepotrebno stvaraju problem gde ga nema – zaključuje Stipić koji smatra da je ova tragedija toliko teška da nakon nje više ništa ne bi smelo ostati isto. Nažalost, dodaje, nama se trebalo dogoditi veliko zlo da se pokrenemo, da ozbiljno shvatimo problem.
– Bojim se da bi ova tragedija mogla biti okidač, bilo za roditelje školaraca, njihove bake i dedove, zaposlenike škola ili bilo kojeg odgovornog građana. Valjda je jasno da bi svi trebali na neki način poslati poruku vladajućima da se mora nešto napraviti po pitanju sigurnosti naših vaspitno-obrazovnih institucija. Masa treba pokazati stav – smatra Stipić.
Prema rečima predsednice Sindikata hrvatskih učitelja Sanje Šprem, nasilje u školama je, nažalost, sustavno, no ova situacija definitivno je dosad najgori slučaj koji se dogodio u hrvatskim školama.
– Probleme ne možemo stavljati pod tepih, ne rešavati ih i moliti se da do ovakvih situacija neće doći. Kao sindikat, ukazujemo da je nasilja u školama sve više, inicirali smo tokom mandata ministarke Blaženke Divjak donošenje akcijskog plana te želeli da se nakon toga donese i dokument na nacionalnom nivou, kao plan prevencije nasilja u školama. Nažalost, bez obzira na kvalitetan rad radne grupe na akcionom planu, taj dokument nikada nije zaživeo – ističe Sanja Šprem.
Smatra da ne može postojati samo jedno rešenje, poput čuvara, nego je potreban sveobuhvatni pristup. Sama ploča na ulazu u školu na kojoj piše “Mesto nulte tolerancije na nasilje” ne znači ama baš ništa, kaže, uz dodatak kako sindikat na to upozorava Ministarstvo.
– Potrebno je hitno pristupiti kreiranju rešenja jer istraživanja ukazuju na to da je nasilja u školama sve više, da je veliki procenat zaposlenika pretrpio neki vid nasilja na radnom mestu te da je to rezultiralo nesigurnošću zaposlenika. Stoga ne čudi što je sve više zaposlenika u školama nezadovoljno, a uvek se pozivamo na onu ‘zadovoljan učitelj, zadovoljan učenik‘ – poručila je Sanja Šprem.
Povodom napada na učenike i prosvetare OŠ Prečko, Vlada je 21. decembra proglasila danom žalosti u Hrvatskoj.
‘Super draga i staložena osoba koja jako lepo radi s decom‘
Direktorka OŠ Prečko, Jadranka Oštarčević, s kojom smo stupili u kontakt netom nakon tragedije, zamolila nas je za razumevanje, uz kratku poruku: – Nismo dobro, nikako nismo dobro. Reč je o dugogodišnjoj prosvetnoj radnici, po struci pedagog, u statusu direktor-mentor.
Pre OŠ Prečko radila je u Agenciji za vaspitanje i obrazovanje kao viša stručna savetnica za pedagoge. Kolege je opisuju kao silno dragu, stručnu i sposobnu koleginicu.
– Moje je iskustvo rada s njom krajnje pozitivno u smislu odgovornog i profesionalnog odnosa prema poslu – kaže jedan od njenih dugogodišnjih kolega.
U napadu u školi teško je ranjena 62-godišnja učiteljica razredne nastave M. V. Ranjena je u trenutku kada je pokušala da psreči ulazak napadača u razred, štiteći učenike. Celi je slučaj zabeležen nadzornim kamerama. Reč je o učiteljici koja u OŠ Prečko radi 18 godina, a pre toga je radila u školi u Trnju.
– Super draga, mirna i staložena osoba koja jako lepo radi s decom – navode njene kolege.
Osim što je učiteljica M. V. tek koju godinu pred penzijom i ovo joj je poslednja generacija učenika, direktorka škole ovih se dana na upriličenoj svečanosti oprostila s delatnicima i učenicima škole. Na društvenim mrežama objavljen je emotivan video oproštaja. direktorka odlazi u penziju nakon trećeg mandata.
– U petak je bila svečana atmosfera zbog poslednjeg dana pre praznika. U jutarnjim se satima u učionicama pevalo, zbog čega nije bilo moguće čuti prve krike dece i prosvetara koji su svedočili napadu.
Panika je vladala i nakon što je napadač napustio školsku zgradu – kažu nam sugovornici iz škole u kojoj je u tom trenutku prevladao strah od neizvjesnosti da je napadač možda još uvijek u školskoj zgradi.
