Crvena zvezda je na današnji dan, 29. maja 1991, osvojila titulu fudbalskog šampiona Evrope.
Sportski uspeh koji niko nije prevazišao ni posle 34 godine!
Od tog dana ispričana su mnoga svedočanstva aktera ovog istorijskog uspeha, napisane knjige, a brojni mitovi i legende šire se i dalje od usta do usta, s kolena na koleno, kroz mnoge generacije zvezdaša.
Jedna od najvećih tajni zakopanih u sećanju neponovljive generacije fudbalera Crvene zvezde čuvana je do skoro – gde je čuveni Ušati pehar završio dok se na kraju nije našao u Muzeju stadiona “Rajko Mitić”!?
Zavet ćutanja prvi je skinuo sad već pokojni Siniša Mihajlović, govoreći tada kao trener Bolonje, kroz prepoznatljiv osmeh, pa su mnogi shvatili kao još jednu njegovu šalu da je srebrni pehar imao svojevrsnu turneju po Srbiji, ali i po Hrvatskoj i Makedoniji.
Dragan Džajić u ekskluzivnom intervjuu za BALKAN FACTS, kao idejni tvorac Zvezdinog neprevaziđenog uspeha i počasni predsednik Crvene zvezde, posle tri i po decenije potvrđuje delove priče u kojima je pehar “prešao” hiljade kilometara pre nego što je postavljen na specijalno mesto Zvezdinog muzeja gde i danas stoji.
“U to vreme nismo želeli previše da otkrivamo jednu od najneobičnijih priča vezanih za čitavu istoriju Kupa evropskih šampiona, danas Lige šampiona. Sada, posle toliko godina, mogu da vam potvrdim – tej pehar je, kao najvredniji fudbalski trofej, obišao celu Srbiju, koliko znam i dobar deo tadašnje Jugoslavije. Znam da ga je najduže zadržao Dragiša Binić, dok su i drugi igrači čekali u redu da neko vreme provedu s Ušatim peharom. Kažu da ga je Bina držao u gepeku svog automobila, znam i da ga je Siniša Mihajlović nosio u Borovo. Bili smo svesni da je postojala realna opasnost da ga neko ošteti ili izgubi, ali kao rukovodeći ljudi u FK Crvena zvezda nismo imali srca da to i zabranimo našim igračima koji su na veličanstven način i osvojili taj trofej”, u dahu, sa simpatijma priča Džaja za BALKAN FACTS.
Treća Zvezdina zvezda i najveća legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala, tada tehnički direktor kluba, ipak jedan detalj nije mogao da nam potvrdi…
“Pričalo se da je Darko Pančev pehar osvajača Kupa evropskih šampiona iz Beograda poneo čak za Skoplje, navodno na svoju svadbu, ali to zaista ne znam. Ma, ne bi me čudilo, verujem da je taj pehar i dan danas najdraži trofej koji je osvojila besmrtna generacija igrača Crvene zvezde. Inače, verujem da taj uspeh u Bariju ima posebno mesto za svakog zvezdaša i daj Bože da neko nekad i ponovi to vanserijsko ostvarenje”, zaključuje priču za naš portal Dragan Džajić.
I na kraju, u svakoj priči o godišnjici osvajanja Zvezdine titule u Bariju, neizostavno je prisetiti se tog trofejnog puta crveno-belih.
PUT DO FINALA
1/16 finala
CRVENA ZVEZDA – Grashopers (Cirih) 1:1 (prvi meč), 4:1 (revanš-meč)
1/8 finala
CRVENA ZVEZDA – Glazgov Rendžers 3:0, 1:1
Četvrtfinale
CRVENA ZVEZDA – Dinamo (Drezden) 3:0, 2:1
Polufinale
Bajern (Minhen) – CRVENA ZVEZDA 1:2, 2:2
F I N A L E
CRVENA ZVEZDA (Beograd) – OLIMPIK (Marselj) 5:3 penalima (0-0, 0:0, 0:0)
Bari, 29. maj 1991. Stadion “Sveti Nikola”. Gledalaca: 55.000. Sudija: Tulio Laneze (Italija). Žuti kartoni: Binić, Mihajlović, Marović (Crvena zvezda), Boli (Olimpik).
CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (od 84. minuta Stošić), Binić. Trener: Petrović
OLIMPIK: Olmeta, Amoros, Di Meko (od 112. minuta Stojković), Boli, Mozer, Žermen, Kazoni, Vodl, Papen, Pele, Furnije (od 75. minuta Verkris). Trener: Getals
Strelci iz penal-serije:
Prosinečki (Crvena zvezda) – 1:0; Amoros (Olimpik) – odbrana Stojanovića.
Binić (Crvena zvezda) – 2:0; Kazoni (Olimpik) – 2:1.
Belodedić (Crvena zvezda) – 3:1; Žan-Pjer Papen (Olimpik) – 3:2.
Mihajlović (Crvena zvezda) – 4:2; Mozer (Olimpik) – 4:3.
Pančev (Crvena zvezda) – 5:3.
