Hrvatski zdravstveni sistem suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima, a situacija postaje sve nepovoljnija za državni budžet. Glavni državni revizor Ivan Klešić nedavno je u Saboru upozorio da bolnice i druge zdravstvene ustanove gomilaju dugove koji mogu predstavljati ozbiljan rizik za finansijsku stabilnost države i mogu izazvati bankrot.
Ogroman rast obaveza i manjak prihoda
Prema izvještaju Državnog ureda za reviziju, krajem 2024. godine ukupne obaveze zdravstvenih ustanova – bez uračunatih kredita i zajmova – iznosile su čak 2,4 milijarde eura. To je povećanje od 17% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, akumulirani finansijski manjak bolnica obuhvaćenih revizijom iznosio je 1,17 milijardi eura.
Klešić je naglasio da većina bolnica beleži neprekidan rast obaveza, dok prihodi stagniraju ili opadaju. Samo u protekle dve godine, revizijom je bilo obuhvaćeno 56 bolničkih ustanova, 22 zavoda za javno zdravstvo i 17 domova zdravlja. Uskoro se očekuje i detaljna analiza poslovanja bolnica u poslednjih deset godina.
Sistem zdravstva i dalje “rupa bez dna”?
U raspravi je više zastupnika upozorilo da je zdravstveni sistem postao “vreća bez dna”. Anka Mrak Taritaš iz stranke GLAS poručila je da su reforme daleko, dok je Boris Lalovac iz SDP-a istakao da ovakvo stanje treba zabrinuti sve – ne samo premijera.
Revizor Klešić je odgovorio da institucije koje su obuhvaćene revizijom redovno dobijaju naloge i preporuke koje se u velikom broju slučajeva i sprovode. Pojedine ustanove su već počele sa ozbiljnim merama štednje kako bi se obuzdali troškovi.
Hronični nedostatak kadra u Državnom uredu za reviziju
Osim problema u zdravstvu, Klešić je upozorio i na ozbiljan manjak državnih revizora.
Od 370 predviđenih radnih mesta, popunjeno je svega oko 230. Poseban je problem u nekim regionalnim uredima – na konkurs za revizore u Splitu tokom 2024. godine nije pristigla nijedna prijava.
Revizor je apelovao da se što pre donese novi zakon kojim bi se omogućilo efikasnije zapošljavanje stručnog kadra u ovom sektoru.
EU sredstva: Od propusta do uspešnih realizacija
Iako je Hrvatska u 2022. godini iskoristila samo trećinu sredstava iz Fonda solidarnosti EU, kasnije je došlo do velikog preokreta.
Zahvaljujući angažmanu ministra Branka Bačića, sva sredstva su na kraju uspešno iskorišćena u predviđenom roku. To je, prema Klešiću, jedan od retkih pozitivnih primera efikasnog upravljanja javnim novcem.
U 2024. godini revizori su sproveli čak 250 revizija i dodatnih kontrola, obuhvativši 258 subjekata. Broj ustanova koje nisu sprovele preporuke iz prethodnih revizija smanjen je za čak 74%, što pokazuje napredak u odgovornosti javnih institucija.
Kritike zbog načina trošenja evropskog novca
Uprkos pohvalama, opozicija je podsetila da postoje i loši primeri. Sandra Benčić iz stranke Možemo! ukazala je na slučaj izgradnje hotela na Ugljanu, koji je finansiran sa čak 5 miliona eura iz EU fondova.
Taj primer je navela kao simbol kako ne treba koristiti evropski novac.
