Sveti Nikola Mirlikijski, poznat i kao Sveti Nikola Čudotvorac, jedan je od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanskom svetu, a slava koju slavi većina Srba je 19. decembra. Rođen je u 3. veku u gradu Patari, u oblasti Likije (današnja Turska), a bio je episkop u Miri (današnji Demre).
Život Svetog Nikole
Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenike, te ga njegov stric, arhiepiskop, proizvede za sveštenika grada Mira.
Kada se Nikoli upokojiše roditelji, koji su bili vrlo bogati, on poče od svog nasledstva pomagati sirotinju, deleći milostinju i udajući sirote devojke. Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, iskupe se da izaberu novog arhiepiskopa i dogovore se da izaberu najvrednijeg i najtačnijeg u izvršavanju dužnosti. Pošto su se uverili da je upravo Nikola takav, izaberu ga za arhiepiskopa mir-likijskog.
Kao arhiepiskop Nikola je poučavao narod u veri, ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu. Mladić je savetovao, obilazio bolesne, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio, a grešnicima je pokazivao put i načine da se poprave.
Ali, kada nasta gonjenje hrišćana pod carem Dioklecijanom, Nikola je dopao tamnice i u njoj proveo mnogo godina, sve dok car Konstantin ne dade svima slobodu, te se Nikola opet vrati u svoju arhiepiskopsku stolicu.
Kada je car Konstantin sazvao prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, Nikola je bio član tog sabora, koji je osudio Arija i njegovu nauku. Iz revnosti prema čistoj veri, udario je Ariju šamar.
Čuda Svetog Nikole
Pošto je carica Jelena u to doba pronašla Hristov krst u Jerusalimu, mnogi počeše da obilaze sveta mesta. I Nikola je obišao sva sveta mesta. Na ovom putu desili su se mnogi čudnovati slučajevi. Priča se da kada se Svetitelj izvezao na more, on predskaza oluju. Mornari, poznajući sve morske znake, ismevali su Nikolu što govori o stvarima koje ne razume, govoreći da oluje neće biti. Ali se uskoro navukoše gusti crni oblaci, zaduvaše jaki vetrovi i užasna bura počne da besni. Svi se na lađi uplašiše, očekujući da svakoga časa postanu žrtve zapenušanih talasa. Nikola pade Bogu na molitvu i oblaci se raziđoše, vetar presta i bura se utiša.
Kada se iz Palestine vraćao kući pogodi se Nikola sa nekim lađarem da ga odveze u Likiju. Ali, kada isploviše, lađar ne htede da vozi kuda je Nikola hteo, već krenuše na drugu stranu. Nikola podseti na pogodbu i da mu čine nepravdu, ali oni mu zapretiše da ćuti. Odjednom se podiže jak vetar i okrenu lađu u drugom pravcu i bez obzira na nastojanje lađara da zadrže svoj kurs, vetar nanese lađu na jedno likijsko pristanište, gde se Nikola iskrca.
Ima mnogo priča kako je Nikola pomagao ljudima u bedi i nevolji. Jednom je zavladala velika glad u Likiji, a u Italiji je bio jedan trgovac koji je imao mnogo žita. Njemu se Nikola obratio u snu ponudivši mu tri zlatnika da odveze brod pun žita u Likiju. Trgovac tako i učini. Svo svoje žito je prodao, a grad Mir spasio od gladi.
Nikola je bio i vešt političar. Jednom je izbila pobuna u Frigiji. Car Konstantin posla trojicu vojvoda sa vojskom da uguše pobunu, međutim vojnici su se iskrcali u Likiju, gdje su odmah počeli da zlostavljaju stanovništvo i otimaju od naroda. Nikola je pozvao vojvode u svoju kuću i zamolio ih da obuzdaju svoje vojnike. Ovi to i učiniše. Upravo u to vreme jedan nevini građanin je bio osuđen na smrt. Osudio ga je jedan upravnik, koji je hteo na taj način da dođe do bogatstva tog građanina.
Nikola je siromaha spasio od sigurne smrti na gubilištu i osudio upravnika zbog gramzivosti i srebroljublja. Vojvode su zatim nastavile put u Figiju gdje su ugušile bunu. Vrativši se caru Konstantinu, vojvode su očekivale nagradu i pohvalu, ali jedan carev službenik ih je osudio kao izdajnike i bacio u tamnicu. Iz tamnice su se vojvode molile i prizivali Nikolu da ih spasi od pogubljenja. Nikola se sledećeg dana pojavio kod cara Konstantina i iznudio oprost vojvodama. Kada su se vojvode zahvalile caru što im je poštedeo život, on im je saopštio da to nije on uradio, nego da je za to zaslužan sveti čovek, Nikola.
Nikola se pojavljivao i na mestima na kojima nije mogao da bude fizički prisutan. Jednom, kada se trgovački brod vraćao iz Egipta u Likiju, uhvati ih strašna oluja. Mornari počeše da se mole Bogu i prizivaju Nikolu. Nikola se pojavio, dohvatio krmu i izbavio brod i mornare od oluje. Kada se oluja stišala, Nikola je nestao. Dočekao ih je u luci gde je brod pristao, a mornari stadoše da mu se zahvaljuju. Nikola im na to odgovori: „Ne zahvaljujte se meni, nego Bogu. Ja sam grešnik i smrtnik kao i vi“.
Malo je poznato da je Sveti Nikola pomažući ljudima u nevolji želeo da ostane anoniman, te je novac stavljao u odevne predmete ljudi, tako kada bi oni pronašavši novac bivali su iznenađeni. Jedna od legendi govori o tome. Naime u gradu Miru živeo je jedan siroti čovek koji je imao tri prelepe ćerke, ali ih nije mogao udati, pošto za miraz nije novca imao. O njemu je nekako saznao Sveti Nikola, pa je jednu noć posetio čoveka i pored ćerkinog uzglavlja ostavio čarapu punu zlatnika.
Kada su se probudili, porodica je bila iznenađena, a otac je odmah krenuo da udaje svoju prvu ćerku. Sveti Nikola je ovo ponovio i za preostale dve, a kada je otac ćeri saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Svetog Nikole da mu se duboko zahvali. Sveti Nikola je kao i uvek do tada bio skroman te blagoslovio domaćina. Iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao poklone deci u čarapi na ognjištu.
Tako je Sveti Nikola do duboke starosti upravljao crkvom i narodom, i činio dobra dela. Upokojio se 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u Sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije.
Mnogo godina je njegovo telo tamo počivalo.
Verovanja
Sveti Nikola je zaštitnik putnika, mornara, dece i svih onih koji su u potrebi. Njegova čuda i dela ljubavi i milosrđa su inspiracija za brojne priče i legende. U mnogim pravoslavnim i katoličkim zemljama, Sveti Nikola je i inspiracija za lik Deda Mraza koji donosi poklone deci.
Sveti Nikola u Tradiciji Srpskog Naroda
Za Srbe, slava Svetog Nikole je jedan od najvažnijih praznika. Tog dana, porodice se okupljaju na slavskim proslavama, mole se svetitelju i prisećaju se njegovih čudesnih dela. U tradiciji je da se na dan Svetog Nikole posti, a na trpezi su najčešće riba, pasulj i druga posna jela.
Smrt i Prenos Moštiju
Nakon smrti Svetog Nikole 343. godine, njegovo telo je prvobitno sahranjeno u Miri. Skiti, Sloveni sa Dona su posećivali Nikolin grob i tamo tražili izbavljenje i dovodili bolesne radi izlečenja. Otuda se može objasniti zašto je Sveti Nikola toliko omiljen kod Srba. Međutim, u jedanestom veku Turci su osvojili Malu Aziju, pa i grad Mir. Mnogi stanovnici su se iselili i bežali od stravičnih zlostavljanja.
Godine, Sveti Nikola se obrati u snu jednom svešteniku iz Barija (Italija) i saopšti mu da ne želi da mu mošti počivaju u „bezbožničkom gradu“ i reče mu da ode u grad Mir i da mu mošti prenese u Bari, na sigurno tle. Ovaj tako i učini i prerušen u trgovca sa tri broda puna žita posjeti grad Mir i prenese mošti svetitelja u Bari. Ovo se dogodilo 8. maja. Mošti su odneli u manastir svetog Jovana Preteče. Narod je odmah počeo da se skuplja i da traži izlečenje, jer je Sveti Nikola i po tome bio poznat. Nakon tri godine podignut je hram Svetom Nikoli u čast, u kome je Stefan Dečanski, srpski kralj (kao što je i navedeno u njegovom živopisu), povratio vid i kao znak zahvalnosti taj hram optočio srebrom.
Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra, po novom, ili 6. decembra, po starom kalendaru i taj dan se zove zimski Sveti Nikola. 22. maja (09.maja), slavi se letnji Sveti Nikola u znak zahvalnosti radi prenosa moštiju u Bari.
Sveti Nikola Miriklijski je svetac čije se ime i dela poštuju vekovima. Njegov život ispunjen ljubavlju, milosrđem i čudima ostaje inspiracija i primer kako život u veri i ljubavi može da menja svet na bolje. Njegovo nasleđe se čuva s ljubavlju i u srpskoj tradiciji, gde se slavi sa velikim poštovanjem i zahvalnošću.
