Crna Gora ima posebno zabrinjavajuće uslove rada za novinare gde oni bez formalnog zaposlenja često nemaju adekvatnu socijalnu zaštitu, piše u Izveštaju o slobodi medija u Evropi 2024. godine koji nosi naziv “Suočavanje s političkim pritiscima, dezinformacijama i erozijom nezavisnosti medija”.
Kada je u pitanju postupanje sudova u slučajevima napada na novinare, kao pozitivne mere ocenjene su “osuđivanje i kažnjavanje pojedinaca koji su pretili ili napali novinare u Crnoj Gori”.
Izveštaj su za Savet Evrope pripremile partnerske organizacije okupljene u projektu Platforma za promociju zaštite novinara.
“Partneri platforme bave se nizom preporuka u kojima se Savet Evrope, Evropska komisija i 46 država članica Saveta Evrope pozivaju na jaču pravnu zaštitu novinara, sprovođenje mera zaštite od dezinformacija i mera za borbu protiv nadzora medija. Oni pozivaju vlade i institucije da podrže slobodu štampe kroz reforme politike, transparentnost i jaču zaštitu od pretnji i uznemiravanja”, piše u saopštenju za medije nakon predstavljanja izveštaja.
U izveštaju su pomenuti i brojni slučajevi širom Evrope koji su ukazali na sistemske neuspehe u istraživanju i procesuiranju zločina protiv novinara, a na toj listi našlo se i ubistvo glavnog o odgovornog urednika “Dan” Duška Jovanovića koje se dogodilo 2004.
Navodi se da samo četiri od 35 evropskih zemalja – Danska, Nemačka, Irska i Švedska, pružaju novinarima dobre radne uslove.
“Nasuprot tome, Hrvatska, Crna Gora i Rumunija imaju posebno zabrinjavajuće radne uslove, gde novinari bez formalnog statusa zaposlenih često nemaju adekvatnu socijalnu zaštitu”.
U izveštaju piše da su lokalni i regionalni novinari posebno ugroženi, kao i da često primaju niže plate i imaju ograničen ili nepostojeći pristup sistemima socijalnog osiguranja.
“Ovaj trend je prisutan u gotovo svim državama članicama Saveta Evrope i zemljama kandidatima”, kako je istaknuto u izveštaju.
Izveštaj ističe regionalne razlike u radnim uslovima, pa se tako u centralnim i istočnoevropskim zemljama, posebno u Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, lokalni i regionalni novinari suočavaju s neproporcionalno težim uslovima u poređenju sa svojim kolegama iz urbanih sredina ili nacionalnih medijskih kuća.
“Niže plate, nedovoljni resursi i minimalna institucionalna podrška dodatno pogoršavaju ove izazove, ostavljajući mnoge bez osnovnih alata i zaštite potrebnih za obavljanje novinarskih dužnosti na profesionalan način”, piše u izveštaju.
Ukazano je i na to da da su novinarke “nesrazmerno pogođene” lošim radnim uslovima – često zarađuju manje i imaju ograničene mogućnosti za napredovanje u karijeri.
“Pored toga, češće su izložene uznemiravanju i pretnjama, kako na internetu, tako i van njega, što dodatno obeshrabruje njihovo učešće u istraživačkom novinarstvu ili izveštavanju o važnim društvenim pitanjima. Rešavanje ovih sistemskih nejednakosti ključno je za osiguravanje raznovrsnog i inkluzivnog medijskog pejzaža”, piše u izveštaju.
Istaknuto je i da frilenseri i mladi novinari spadaju među najugroženije grupe, i na to da ih oslanjanje na kratkoročne ugovore ili plaćanje po članku posebno izlaže eksploataciji i finansijskoj nesigurnosti.
Prema izveštaju, nesigurnost novinarskog rada direktno utiče na nezavisnost i kvalitet izveštavanja širom Evrope.
“U zemljama sa neadekvatnom radnom zaštitom, novinari su često prinuđeni da rade kao samozaposleni ili na neregularnim ugovorima, čime gube pristup osnovnim socijalnim pravima poput zdravstvene zaštite, naknade za nezaposlene ili penzionog osiguranja. Ova nestabilnost ih dodatno izlaže spoljnim pritiscima, podrivajući njihovu sposobnost da izveštavaju slobodno i etički”, piše u tom izveštaju.
Svi ti nalazi, kako piše, naglašavaju hitnu potrebu da države članice i evropske institucije prioritetno rade na uspostavljanju snažne radne zaštite za novinare.
“Jačanje ovih zaštitnih mera nije samo ključno za dobrobit medijskih profesionalaca, već i za očuvanje slobode medija i osiguravanje pristupa javnosti nezavisnom i kvalitetnom novinarstvu”, ocenili su.
