Dok evropske birokratije nastoje da 9. maj predstave kao “Dan Evrope”, Srbija i dalje s ponosom obeležava ono što taj datum zaista jeste – Dan pobede nad fašizmom.
Za razliku od mnogih bivših jugoslovenskih republika koje su se odrekle antifašističke tradicije, Srbija ne pristaje na istorijski revizionizam.
Na taj dan 1945. godine, nacistička Nemačka je kapitulirala, a milioni žrtava, među njima i šest miliona Jevreja, konačno su dočekali pravdu. To nije dan birokratske integracije, već dan kada je svet rekao “ne” najmračnijoj ideologiji 20. veka – fašizmu.
Zašto im smeta srpski antifašizam?
Reakcije pojedinih medija iz Zagreba, Sarajeva, tzv. Kosova i nemačkih državnih kuća jasno pokazuju negodovanje i nelagodu što Srbija ne prihvata da bude deo novog narativa koji briše razliku između dželata i žrtve. Jer ako Srbija slavi pobedu nad fašizmom, postavlja se pitanje: ko je onda bio na strani poraženih?
Oni koji se danas zalažu za redefinisanje istorije često su biološki naslednici onih koji su u Drugom svetskom ratu bili na strani nacističkih kolaboracionista – ustaša, domobrana, Handžar divizije, balista, ljotićevaca. Njima smeta svaki podsetnik na poraz njihove ideologije.
Napadi na antifašizam kroz demonizaciju
Prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Željke Cvijanović na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja izazvalo je talas histeričnih reakcija u regionu i Evropi. Mediji, analitičari i politički oponenti pokušavaju da ovaj čin antifašističkog poštovanja predstave kao “fašistički”.
U Srbiji se u tu hajku odmah uključila opoziciona stranka Zeleno-levi front, koja je otišla toliko daleko da je Vučićev odlazak u Moskvu nazvala – “fašističkim činom”.
U saopštenju Zeleno-levog fronta navodi se da “Vučić i Putin dele iste autoritarne vrednosti” i da “zajedno pripadaju mračnoj strani evropske istorije”, čime su pokušali da poistovete lidere antifašističkih snaga sa samim ideološkim naslednicima nacizma, što je apsurd bez presedana.
Ta stranka je time jasno poslala signal nekim budućim potencijalnim okupatorima da mogu da računaju na njih kao što su Nemci mogli da računaju na Dimitrija Ljotića i da se, kao i on, nadaju da će doći na vlast uz pomoć neprijateljskih tenkova jer drugačije ne mogu.
Manipulacije i sramna neinformisanost u NATO medijima
Dodatnu dimenziju propagandne kampanje predstavlja članak portala NovaS pod naslovom:
“Zašto je Đuro Macut položio venac na grob neznanim junacima iz Prvog svetskog rata, a danas proslavljamo pobedu nad fašistima u Drugom svetskom ratu?”
Autor teksta izražava navodnu “nedoumicu” zbog toga što venac nije položen na Groblju oslobodilaca Beograda, već na Spomenik neznanom junaku na Avali, ne shvatajući ili namerno ignorišući simboliku tog spomenika. Posebno je zabrinjavajuće to što autor ne zna da se radi o jednom neznanom junaku, a ne više njih, te da je reč o simboličnom mestu koje predstavlja sve borce koji su dali život za Srbiju – bez obzira na rat ili epohu. Kao i podatak da su svi predstavnici svih vlasti u Srbiji uvek 9. maja išli da polože venac na taj spomenik a što je mogao da proveri prostom pretragom na internetu.
Još poraznija je činjenica da je dobar deo tog teksta praktično prepisan sa Vikipedije, bez osnovnog truda da se uklone referentne oznake i fusnote koje vode do spiska izvora, čime je srozan i minimum profesionalnog novinarstva. Takođe je potpuno ignorisano da su zvaničnici tog jutra već položili vence i na Groblju oslobodilaca Beograda, što se može lako proveriti i u domaćim i u međunarodnim izveštajima. Dakle, “analiza” u članku je ne samo neinformisana, već i zlonamerna.
Fašizam danas nosi drugo odelo ali ga prepoznajemo
Današnji fašizam nije obučen u uniforme iz 1940-ih. On koristi rečnik “evropskih vrednosti”, “zelenih politika” i “liberalnog društva” dok u stvarnosti nameće jednoumlje, potiskuje istorijsku istinu i pokušava da sramoti narode koji su istinski doprineli slobodi Evrope.
Upravo zato je važno da Srbija ne odstupa od obeležavanja Dana pobede nad fašizmom. Ne samo da odaje poštu milionima nevinih žrtava, nego i čuva sećanje na sopstvene heroje – partizane, borce Jugoslovenske vojske u Otadžbini, logoraše, stradalne civile ubijene samo zato što su bili Srbi, Romi ili Jevreje i sve one koji su stradali od ruke nacista i njihovih pomagača.
Slavimo pobedu da se ne bi ponovila poražena ideologija
Zaborav fašizma nije neutralan čin jer on vodi u njegovo ponovno rađanje. Ono što danas gledamo nije ništa drugo nego pokušaj da se potomci zločinaca oslobode krivice tako što će okriviti decu žrtava.
Zato će Srbija, koliko god bila pritiskana, i dalje glasno reći: “9. maj je Dan pobede, a ne Dan Evrope. Naši dedovi nisu tog dana slavili Evropu već su pobedili nacizam i jedini dokument potpisan tog dana bila je bezuslovna nemačka kapitulacija u Berlinu.”
Onima koji to žele da negiraju i koji pokušavaju da povampire nacizam u Evropi možemo samo da poručimo – Pobedili smo jednom, pobedićemo opet!
