Svi oni koji su zakačili život u SFR Jugoslaviji sigurno se sećaju situacije gde su vlasnici automobila 1979. godine vozili pod posebnim režimom – PAR, NEPAR…
Država tada nije mogla da uvozi dovoljno nafte za potrebe stanovništva pa je 3. maja 1979. uveden zakon prema kom su u određene dane mogli voziti samo vlasnici automobila s parnim, odnosno neparnim registarskim tablicama.
Kafa, čokolada, deterdžent i banane, samo nekoliko decenija unazad za Jugoslovene su vredili kao suvo zlato. Ipak, nedostatak nijednog proizvoda nije ih pogodio kao nestašica benzina krajem 70-ih i početkom 80-ih godina. Zbog krize koju je prouzrokovala stalna devalvacija ondašnjih jugoslovenskih dinara, ali i poskupljenja nafte na tržištu, država nije mogla da uvozi dovoljno nafte za potrebe stanovništva. Najjednostavniji način uštede bio je prorediti broj vozila na putevima, te je uveden zakon prema kom su u određene dane mogli voziti samo vlasnici automobila s parnim, odnosno neparnim registarskim tablicama. Ovo pravilo vožnje nazvano je par – nepar.
Tokom prvih nedelja vožnja je bila zabranjena automobilima s određenim registracijama samo vikendom i četvrtkom, a nakon nekoliko meseci uvedeno je i stalno pravilo da parnim datumima ne smeju voziti automobili s parnim registracijama i obrnuto. Evo kako je o tome, u broju od 4. maja 1979., izvestio “Večernji list”.
Prvom danu primene Saveznog zakona o ograničenju upotrebe i kretanja ličnih i drugih vozila posvećena je i prva stranica novine, s naslovom “Vozila na cesti upola manje”. U povećem izveštaju, novinar Zdravko Cesar piše kako su vlasnici ličnih automobila uglavnom poštovali zabranu vožnje pa su “mirovali” oni s neparnim registarskim brojevima, te je u celoj zemlji bio brži protok saobraćaja, ali i veće gužve u autobusima i tramvajima.
Bilo je i kašnjenja. “Večernji list” je pisao kako se prvi dan “navikavanja” na nove propise o ograničenju saobraćaja osetio i u nekim zagrebačkim radnim kolektivima. Tako je u fabrici alatnih mašina “Prvomajskoj” broj radnika koji su zakasnili na posao povećan oko 50 odsto! No mnogi su, kako su tvrdili u ZET-u, zakasnili zato što nisu navikli da putuju autobusima i tramvajima, već samo – vlastitim automobilima.
Stoga su se već drugoga dana na sednici Predsedništva Skupštine grada Zagreba mogli čuti mnogi predlozi o poboljšanju saobraćajne situacije. Tako je Ivo Latin, predsednik Skupštine, sugerisao ZET-u da u kritične dane, ako ustreba, unajmi autobuse i vozače drugih preduzeća. Predsednik Izvršnog veća Stjepan Jožinec smatrao je da građani ne bi trebali plaćati danak takvoj izmeni saobraćajnog režima i da bi im se obavezno trebalo omogućiti da prelaze s autobusa na tramvaje uz istu cenu prevoza, tj. s prelaznom kartom.
Usvojeni zakon stavio je vozače pred dilemu. Hoće li osiguranje vozila biti jeftinije? Naime, premija obaveznog osiguranja vozila obračunava se po danima. Logično, ako neko ne može voziti 72 dana u godini, trebao bi platiti manju premiju osiguranja.
Višednevni serijal tekstova završava 16. maja, desetak dana nakon početka primene novog Zakona, naslovom kako je “Potrošnja smanjena 8 odsto”.
“Ograničenje vožnje motornih vozila već daje prve rezultate. Poznato je da će vozila 72 dana u godini mirovati, a da teški kamioni, najveći potrošači goriva, više i ne voze na razdaljinama većim od 200 kilometara. To bi trebalo da smanji ovogodišnju potrošnju prometa za 2,5 miliona tona benzina i dizelskog goriva. Računa se da će se do kraja godine, ne bude li nepredviđenih situacija, uštedeti oko 180.000 tona benzina i dizelskog goriva i tako ispuniti plan smanjenja potrošnje.”
No, teret ove odredbe, kako to obično biva, pao je na leđa običnih ljudi. Osim poteškoća u kretanju, mnogi su posledice zabrane osećali u brojnim svakodnevnim situacijama.
Zaprešićanin Dinko Čelan za Večernji se prisetio neugodne situacije kada trudnu suprugu nije mogao odvesti u bolnicu jer mu je taj dan bila zabranjena vožnja.
– Čekali smo dan kada će supruga roditi, i baš na datum kada nisam imao pravo voziti svog “fiću”, 5. marta 1980. godine, dobila je predveče trudove te sam je hitno morao odvesti u bolnicu. Bližila se ponoć, nakon koje bih je i sam mogao odvesti, no morao sam reagovati i zamolio sam komšiju da nas odveze do Vinogradske bolnice. Ni njoj nije bilo svejedno, jer posle ponoći nije smela voziti svoj automobil. Stoga nas je odvezla u bolnicu te se brzo vratila kući. Nakon što je supruga rodila, po noći sam se morao vraćati kući pešice, jer noćnih autobusa tada nije bilo – prisetio se Dinko Čelan, dodajući kako retko ko usudio voziti danima kada je bilo zabranjeno – novčane kazne bile su drastične, a pri prekršaju se oduzimala vozačka dozvola.
Dobrostojećim Jugoslovenima zakon nije predstavljao problem jer su oni mogli da priušte dva vozila – s neparnim i parnim brojem registracije. Ljudi su se pomalo naučili na sastav vožnje i s vremenom su odlaske na posao dogovarali sa komšijama.
Na sreću, režim par-nepar nije se dugo zadržao, ali je zabeležen i u 21. veku u nekim evropskim državama, iz ekoloških razloga ili zbog prevelikih gužvi u središtima grada.
