Napulj. Prelep. Kao život.
Ujedno i strašan. Kao Kamora. Ili smrt.
Sa Svetim Dijegom iznad grada. I u njemu. Na svakom ćošku…
Putovanje sam započeo iz Beograda preko Rima, prevalio više od 1.500 kilometara i na kraju završio ispod Vezuva. Bilo je to nezaboravno fudbalsko hodočašće.
Zapucao sam na jug Italije samo iz jednog razloga – da osetim Maradonin duh, da dotaknem sva ta mesta koja su od 1984. do 1991. bila pod njegovom vladavinom i da prošetam uskim ulicama u kojima je El Pibe postao i ostao legenda.
Napulj je grad u kojem svaki kamen, svaki mural, grafit, plakat, čuva sećanje na Maradonu. Priznaće vam lokalci – “ovde se svaki zalazak sunca i posle Dijegove smrti (2020) ispraća uz njegov pogled, a stanovnici hodaju obasjani njegovim likom. Maradona za nas nije samo fudbaler. On je religija!”.
Hodam kroz maglovite ulice Napulja ispunjene mirisom pržene ribe gde ljudi na ivici bede spas i sreću pronalaze pričajući o Malom Zelenom koji je uspeo da dokaže da i siromašni deo sveta može postati slavan i svemoćan. Dijego je jedan od njih. Čovek iz naroda. Bio i ostao.
Spuštajući se kamenim stepenicama s tvrđave Castel del Uovo odakle se pruža čudesan pogled na grad i na Vezuv, prolazim kroz lavirint tesnih uličica preplavljenje piljarnicama, kafićima i picerijama. Najednom gužva. Velika gužva. I nestvarna tišina. Ljudi u mimohodu, ćutke, prilaze malom trgu u čijem je središtu pravo svetilište – Largo Maradona.
Obožavaoci velikog Dijega kleče pred izloženim ikonama s njegovim likom, pale sveće, mole se i zahvaljuju se na svu radost i ponos koju im je fudbalski bog omogućio. Turisti su u prvi mah šoku, ali ubrzo prate sve rituale i jednako mu odaju počast. Naravno, vade telefone i prave uspomene za večnost.
Dovitljivi ulični prodavci na improvizovanim tezgama prodaju figure s Maradoninim likom, kopije dresove Napolija s brojem deset i jeftine majice argentinske reprezentacije. Pravi hit su u gipsu izlivene kopačke i čuvena “Božja ruka”.
Ovaj trg je poznat i po tome što je na jednoj od zgrada 1990. godine stvoren prvi mural Dijega Armanda Maradone. Lokalni umetnik ga je oslikao kada je Maradonin Napoli osvojio drugi skudeto u istoriji italijanskog fudbala. U međuvremenu, ovaj monumentalni crtež postao je više od umetničkog dela. To je danas jedan od simbola grada čijoj se fasadi ne dozvoljava da je nagrize zub vremena.
Nastavljam dalje. I eto me brzo u Spakanapoliju, ulici koja bukvalno grad deli na pola. Ne postoji mesto koje može bolje da vam opiše dušu Napulja i njegovo lice bez ulepšavajućih filtera.
Đubreta ima na sve strane, ali usred takvog haosa, provlačeći se ispod veša koji se suši sa balkona, u fokusu je opet ON!
Čitava ulica okićena je zastavama s Maradoninim likom iznad čije glave je docrtan oreol! I opet – nije to samo običan umetnički izraz. Jasno da bude svima – ovo je grad Svetog Dijega.
Biti u Napulju znači biti u Maradoninom svetu. Gde god da se okreneš, on te prati.
Maradona je tu u svakoj boji, u svakom stihu, u svakom pogledu. Da, on je religija. Religija koja spaja sve, od onih najmlađih do najstarijih. Od onih koji su svedočili njegovim genijalnim potezima i golovima, do onih koji ga nisu ni doživeli kao igrača, ali koji su ga usvojili kao simbola napuljske borbe za opstankom.
Šetnja napuljskim ulicama nije samo šetnja kroz grad, to je putovanje u prošlost, do trenutaka kada su se snovi o napuljskom trijumfu ostvarivali na stadionima. Ali, Maradona nije bio samo fudbaler. On je bio vođa, on je bio simbol nade za ljude iz siromašnih kvartova. On je bio ona svetla tačka koja je pokazivala da je moguće stići do oreola ili krune, iako si na margini.
Osećaj koji te obuzme dok šetaš gradom je spektakularan. Napulj je grad u kome te sve podseća na Maradonu.
Čista desetka za strast!
