Povodom 80 godina od proboja logoraša iz Jasenovca, Srbi se moraju prisetiti hrabrosti i junaštva Mileta Ristića… On nije samo čovek koji se domogao slobode iz pakla smrti, već ljudina koja je 22. aprila 1945. svojim herojskim postupkom omogućila beg mnogim zatvorenicima. Time je Ristić postao simbol borbe za slobodu i opstanka.
Tog prolećnog dana učinio je nemoguće… S golim rukama je savladao ustaške stražare na kapiji logora, preoteo im mitraljez i drugim logorašima napravio priliku da pobegnu prema reci Savi.
„Mile Ristić je, kao bivši partizan, uspeo da zaskoči ustašu i preotme mitraljez. U tom trenutku, njegov herojizam spasio je mnoge živote“, sećao se jedan od svedoka.
Stoga se može reći i da su Ristićeva snaga i volja za sopstveni život postali ključni ne samo za njegov opstanak, već i za sudbinu mnogoh zatvorenika.
Ovaj heroj je rođen u Potkozarju, u porodici koja je 1941. godine bila pogođena genocidom, a on je prilikom napada ustaša uspeoda pobegne od hrvatskih koljača. Kroz borbu u pokretu otpora, kasnije se priključio partizanima, da bi ubrzo bio uhvaćen i odveden u jedan od najstrašnijih logora – Jasenovac. Tamo su mu ubili gotovo celu porodicu, a njemu nisu dopuštali da umre, već su ga zloupotrebljavali kao fizički snažnog radnika, primoravajući ga da obavlja najteže poslove, dok je svakodnevno bio izložen mučenjima i zlostavljanjima.
Da je bio veliki čovek, Mile Ristić je pokazao i nakon Drugog svetskog rata, kada su ga odlikovali Ordenom za hrabrost, odbijajući sve nuđene mu povlastice. Vratio se u svoje rodno selo i živeo je povučeno, daleko od političkih nadmetanja. Međutim, početkom maja 1980. godine, nakon smrti Josipa Broza, Ristić je bio duboko pogođen strahom od ponovnog progona Srba. Bio je uveren da će nova politička situacija doneti novi sukob i borbu za opstanak. Tog 4. maja, kada je vest o maršalu Titu pogodila bivšu Jugoslaviju, Mile je izvršio suicid skakanjem kroz prozor bolnice, ne mogavši da podnese pomisao na novi genocid prema svom narodu.
Potomak Mileta Ristića, pravnik i odbornik u Skupštini Grada Gradiška Dušan Ristić, kojem su deda i mnogobrojni preživeli logoraši ispričali ovu priču, ističe da je čitavo Potkozarje, a najviše Gradiška i Kozarska Dubica, najstradalniji kraj u bivšoj Jugoslaviji po broju ubijenih u logoru Jasenovac koji je formirala NDH za Srbe, Jevreje, Rome i nelojalne Hrvate.
Prema svedocima, juriš zatvorenika prema stražarima i kapiji označio je Ante Bakotić, oko 10 sati 22. aprila 1945. godine, a prolaz kroz kapiju jasenovačkog logora omogućio je Mile Ristić, koji je znao da rukuje puškomitraljezom.
Prema opisu jednog od svedoka: “Na samoj kapiji ustaša metnuo mitraljez i kako je bio brisani prostor, on je počeo da kosi. Pokojni naš drug Mile Ristić, koji je bio u partizanima pa zarobljen, on se nekako dovukao pored zida tako da je zaskočio ustašu što je držao mitraljez. Ubo ga je nožem, ili nečim drugim, ne znam. Bio sam četvrti iza njega. Ristić je uzeo mitraljez i izneo van kapije i okrenuo mitraljez prema izvidnici. Tako da su se oni ućutali, bojali su se za svoj život. Kad je nestalo metaka on je mitraljez bacio u Savu.”
“Mile je nakon toga bio baš loše, ali nije gubio volju za otkrivanje istine, želeo je pravdu. Smatrao je da je njegova odgovornost, kao preživelog, da o tome uputi one koji ne znaju”, rekao je za RT Balkan njegov unuk Dušan Ristić.
Ristićeva, kao i smrt mnogih drugih boraca i žrtava iz tog vremena, podseća nas na veličinu i snagu narodnih junaka, ali i na bolne posledice ratova. Ovaj čovek zapravo nije samo junak, heroj, preživeli logoraš i spasilac mnogih, već i simnol nade, borbe i tragične sudbine srpskog naroda.
Neka nam njegova priča bude opomena da cenimo slobodu i opstanak u svetu koji često zaboravlja na prošlost. Slava svim jasenovačkim mučenicima i herojima.
