Tamo gde se zelene nepregledni šumadijski brežuljci i gde vreme teče sporije i tiše, nalazi se selo Mutanj. Ovo malo selo, skriveno od gradske vreve, mesto je odakle je potekao Moki.
Momčilo Milovanović Moki, naš pričljivi domaćin je čovek čiji je životni put bio prava avantura, koju je zamenio šumom, zemljom i ljubavlju.
“Nadimku Moki kumovao je moj prijatelj Švajcarcac jer se mučio da izgovari ime Momčilo, sada me svi znaju po njemu.” – Priča ovaj energični čovek.
“Imam tri traktora i čak 9 prikolica koje sam sam osmislio i napravio u svojoj radionici” – priča on i dodaje da neumorno radi, što sa drvima što na imanju. Sam je napravio pekaru za prasiće i sušaru za meso, a nije mu teško ni u pečurke da ide, kad im je vreme.
Gotovo ceo život je proveo u Švajcarskoj, daleko od rodne grude. Tamo je radio naporno, bio vlasnik dva autobusa kojima je prokrstario celu Evropu, držao liniju Švajcarska- Srbija 36 godina, a pre toga 15 godina radio u firmi.
Tamo su ostala njegova deca, dva sina, kćerka i šestoro unučadi. Tamo se ženio “dva puta zvanično i više puta nezvanično”, kako kaže uz osmeh, da bi ljubav konačno našao pored mlađane Srpkinje iz Topole.
Međutim, pored svega što Švajcarska nudi, vratio se u Srbiju za vreme pandemije korona virusa i kaže da nigde nije lepše. Šumadija, Milanovac, Mutanj, sada su njegov svet.
Ne voli Moki da odmara. Iako devizni penzioner sa veoma pristojnom penzijom za naše prilike, ovaj veliki radoholik je, pored svog nasleđenog imanja, kupio i veliku šumu u rodnom selu.
Drveće, zelenilo i miris lišća postali su deo Momčilove svakodnevnice. Svako jutro, uz prve zrake sunca, on kreće da radi. Kaže da spava samo dva sata dnevno. Zemlja sa koje je potekao, kako kaže, najlepša je i on je rešio da joj se sada oduži.
Naravno, razgovor sa Momčilom ne bi bio potpun bez pitanja o šljivovici. Veli da svake godine ispeče veliku količinu a da mu je često dok radi mera “pola kile”. Otkrio nam je i tajnu prave srpske šljivovice. “Zdravi plodovi šljive moraju da prevru od 21 do 25 dana, ni manje ni više, a najbolje da se peče oko dvadeset i prvog dana” – veli. To je proveren i najbolji recept.
Moki je živ dokaz da su ključ zdravog života rad, ljubav prema zemlji, ljubav prema ženi, sa kojom se sve postiže kompromisom… I naravno dobra šljivovica.
Ova priča bi mogla biti inspiracija za sve nas da naučimo da cenimo darove zemlje i da se vraćamo korenima.
Tamo u Šumadiji, gde pravi srpski duh nikada ne jenjava, Momčilo gradi svoj svet u osmoj deceniji, a svi bi mu dali bar dve manje. Šta na kraju reći osim da mu želimo da još dugo uživa u lepoti koju je stvorio.
(Jelica Jovanović)
