Miloš Šestić (69), legendarni kapiten Crvene zvezde i fudbaler reprezentacije Jugoslavije, živi novi život!
Šele je prvi put posle zahtevne transplantacije srca, obavljene na Institutu “Dedinje” 29. novembra 2024. godine, konačno smogao snage da dođe do svoje druge kuće, do “Marakane”, i u ekskluzivnom razgovoru za BALKAN FACTS priznaje:
“Iskreno, zaigralo mi je i ovo novo srce! Crvena zvezda je bila i ostala neizostavni deo mog života. Lepo je bilo ponovo videti stadion na kom sam u kontinuitetu proveo 10 godina, divno je bilo i ponovo videti Terzu, Tozu i Mitu… Verujem da ću posle punog oporavka moći da ponovo pogledam neku utakmicu uživo. Do tada, pratim Zvezdu preko TV-a i radujem se njenim uspesima”.
Dribler kakav se retko rađa, medicinski je fenomen. Sa 69 godina je najstariji primalac srca u Srbiji i zahvaljujući čudesnom timu lekara sa Instituta “Dedinje” dobio je novu šansu.
“Danas se smejem, a pre samo šest meseci mi je život visio o koncu. Srce mi je radilo sa svega 20 odsto kapaciteta. Dugo sam bio ugrožen i nisam bio preveliki optimista. Znao sam da će biti izuzetno teško pronaći donora. A i nakon toga – imunološki sistem pacijenta može da prepozna novo srce kao strano telo i pokuša da ga odbaci. Srećom, u mom slučaju se to nije dogodilo, ali dok ne prođe godinu dana ozbiljan rizik i dalje postoji. Posle operacije su me šest dana držali u komi. Nimalo naivna situacija. Sada se osećam dobro, neuporedivo bolje nego pre transplantacije i zahvalan sam Bogu ali i lekarima sa Instituta ‘Dedinje’ koji su napravili svetski podvig! Moje je dalje da ih slušam i pratim jasne instrukcije. Svestan sam da su šanse bile ILI-ILI, da sve ovo uspe”.
Šestić za naš portal kaže da je zbog zahvalnosti i respekta prema lekarima sada mnogo odgovorniji i da se pridržava strogih pravila. A da ga šmekerski duh nije napustio, svedoči konstatacija kojom nam opisuje kako izgledaju karantinski dani…
“Kod kuće sam, kao miš u gvožđari”!
Pa nastavlja:
“Izbegavam kontakte sa drugim ljudima dok mi imunitet potpuno ne ojača. Imao sam problema sa dekubitisom, ali i to polako prolazi”.
Uz Šeleta danonoćno bdi supruga Vinka, uz doktore njegov najveći oslonac. Bila i ostala.
“Šetamo zajedno po malo, prinuđena sam i ja da uz Miloša sad gledam fudbal na TV-u, oporavak ide fino, da kucnem u drvo – iznad svih očekivanja”, uz osmeh će i ona.
Ipak, gospođa Vinka dalje u priči oko transplatacije srca, s posebnim uvažavanjem izgovara:
“To kakve lekare imamo, nema ih Hjuston! Nema ih ceo svet! Ostvarili su podvig na podvizima. Niko čoveka s 69 godina ne bi ni uzeo u razmatranje za takav poduhvat. Do neba im hvala na stručnosti, na požrtvovanosti, na pažnji od momenta kada je doktorka Košović Milošu javila – imamo srce, da li ste spremni za transplantaciju! I sećam se da sam suprugu tada rekla – tvoja je odluka, ja ću da te podržim šta god budeš rešio. I u roku od pola sata je prelomio, odlučio se na ovako jedan težak zahvat i već sledećeg jutra je bio na operacionom stolu. U takvim situacijama su minuti važni. Miloš i ja ćemo večno biti zahvalni direktoru Milovanu Bojiću, doktorki Dragani Košović, doktoru Saši Boroviću koji ga je i operisao i svim ostalima koji su vodili i vode brigu o njemu. Samo da znate koliko je bilo teško gledati Miloša posle operacije u toj staklenoj kutiji, naročito dok je tih šest dana bio u komi i s koliko brige i pažnje su bili uz njega”.
Operacija transplantacije srca kod Miloša Šestića uspešno je izvedena zahvaljujući izuzetnom timskom radu stručnjaka koji predvodi prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta “Dedinje”.
Na čelu transplantacijskog tima bio je doc. dr Saša Borović, a u timu su učestvovali doc. dr Petar Vuković, dr Mladen Boričić, anesteziolozi dr Siniša Jagodić i dr Vladimir Savić, kardiolozi dr Dragana Košević, dr Jelena Miladinović, dr Jelena Stefanović Nešković, dr Ljubomir Đoković i dr Aleksandar Živković, imunolog dr Nataša Paunić, kao i specijalizant kardiohirurgije dr Zorana Dančetović.
Takođe, u operaciji su učestvovali Nevena Simić, odgovorna sestra kardiohirurške intenzivne nege, Jasmina Medenica, glavna sestra Centra za srčanu slabost, instrumentarke Ivana Glumac i Sanja Ilić, perfuzeri Nemanja Ristić, Miloš Vićentijević i Aleksandar Mašić, anestetičarka Jelena Vujatović, kao i bolničarke Aleksandra Živanović i Jelena Vuković.
